Корпус чувашского языка

Поиск

Шырав ĕçĕ:

Тавтапуҫ сăмах пирĕн базăра пур.
Тавтапуҫ (тĕпĕ: тавтапуҫ) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Тавтапуҫ.

Помоги переводом

Улттӑмӗш сыпӑк // Николай Евстафьев. Павленко П.А. Телей: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 312 с.

— А-а, мӗнех-ха, апла пулсан, лайӑх кӑмӑлӑршӑн тавтапуҫ.

— А-а, что же, спасибо тогда за внимание.

Улттӑмӗш сыпӑк // Николай Евстафьев. Павленко П.А. Телей: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 312 с.

Тавтапуҫ, полковник, эсӗ те пулин ӑна кӑштах хӑратса илтӗн.

Спасибо, полковник, хоть ты мало-мало пугнул.

Улттӑмӗш сыпӑк // Николай Евстафьев. Павленко П.А. Телей: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 312 с.

Тавтапуҫ, Лена.

— Спасибо, Лена.

Улттӑмӗш сыпӑк // Николай Евстафьев. Павленко П.А. Телей: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 312 с.

Тавтапуҫ.

Помоги переводом

Тӑваттӑмӗш сыпӑк // Николай Евстафьев. Павленко П.А. Телей: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 312 с.

— Мана аса илнӗшӗн тавтапуҫ, Лена.

— Спасибо, что вспомнили обо мне, Лена.

Тӑваттӑмӗш сыпӑк // Николай Евстафьев. Павленко П.А. Телей: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 312 с.

— Ҫу-ук, тавтапуҫ, — именмесӗр ответлерӗ вӑл, халӗ ӗнтӗ Воропаев ҫине йӗрӗнчӗклӗн пӑхса.

— Не-ет, спасибо, — развязно ответил он, теперь уже с презрением глядя на Воропаева.

Иккӗмӗш сыпӑк // Николай Евстафьев. Павленко П.А. Телей: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 312 с.

— Кунта тӑватӑ пӳлӗм акӑ, иккӗшне бомбӑпа ҫӗмӗрнӗ, — вӗсене юсас пулать; Мирошин хусах, ӑна хулара та пӳлӗм тупса пама пулать, уншӑн та тавтапуҫ калӗ.

— Тут, значит, четыре комнаты, две разбитые бомбой, их ремонтировать надо, а Мирошин холостой, ему можно дать в городе комнатенку, так он еще спасибо скажет.

Пӗрремӗш сыпӑк // Николай Евстафьев. Павленко П.А. Телей: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 312 с.

Тавтапуҫ сире!

— Спасибо вам!

Пӗрремӗш сыпӑк // Николай Евстафьев. Павленко П.А. Телей: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1953. — 312 с.

Тавтапуҫ!

Помоги переводом

XXVII // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

Тавтапуҫ сире чейшӗн-сахӑршӑн, мана ӑшшӑн пӑхнӑшӑн…

Спасибо за чай-сахар, за ласку…

XX // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

— Паян пӗтӗм халӑхпа пӗрле ҫапӑҫса ҫӗнтертӗмӗр пулсан, ыран каллех — пӗри пуян, тепри чухӑн пулать пулсан — тавтапуҫ, ун пекки кирлӗ мар!

— А ежели сегодня подрались всем миром — одолели, значит — а завтра опять — один богат, а другой беден, — тогда — покорно благодарю!

XX // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

Йӗкӗт сак ҫинчен тӑрса пӗр ури ҫинчен тепӗр ури ҫине ҫирӗппӗн пускаларӗ те: — Урасем ҫӗнӗрен тунӑ пекех пулчӗҫ! Тавтапуҫ сире… — терӗ.

Парень встал, переступил с ноги на ногу, твердо упираясь ими в пол, и заметил: — Как новые стали! Спасибо вам…

XX // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

Тавтапуҫ.

Помоги переводом

XIX // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

— Ҫиес килмест манӑн, тавтапуҫ, чунӑм, — терӗ амӑшӗ.

— Не хочу, спасибо, милая! — ответила мать.

XVII // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

Тавтапуҫ, — мӗн вара эсир?!

— Спасибо, что вы?!

XIV // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

Тавтапуҫ, анне!

— Спасибо, мать!

XIV // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

Ҫакӑ Софьйӑн чунне те сисӗнмеллех пӑлхатрӗ, ӑна сӑпайлӑн иментерчӗ, ҫавӑнпа та вӑл шӑппӑн кӑна: — Тавтапуҫ, юлташсем! — тенисӗр пуҫне урӑх нимӗн те калаймарӗ.

Это заметно трогало Софью и тоже вызывало у нее смущение, целомудренную скромность, которая не позволила ей сказать что-нибудь иное, кроме тихого: — Спасибо, товарищи!

VI // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

— Ну, тавтапуҫ сана, амӑшӗ, ӗҫӳсемшӗн! — калама тытӑнчӗ Рыбин, Ефима пӳлсе.

— Ну, спасибо, мать, за труды твои! — заговорил Рыбин, прервав Ефима.

VI // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

Тавтапуҫ… халӑхшӑн!..

— Спасибо… за народ!..

VI // Леонид Агаков. Горький, Максим. Амӑшӗ: [Роман] / М. Горький. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 362 с.

Страницы:

Сайт:

 

Статистика

...подробней