Корпус чувашского языка

Поиск

Шырав ĕçĕ:

шухӑшланӑ (тĕпĕ: шухӑшла) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
— Харкашу тӑвасран хӑрать… — шухӑшланӑ Фома.

«Боится, что наскандалю…» — думал Фома.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Юри хӑтланаҫҫӗ! — шухӑшланӑ хӑй ӑшӗнче Фома.

«Притворяются!» — восклицал про себя Фома.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ултавҫӑсем… — шухӑшланӑ вӑл, хӑйне хӑй ҫӗклентересшӗн пулса.

«Обманщики…» — думал он, ободряя себя.

XIII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ӗҫес унпа… — тесе шухӑшланӑ та Фома, Ежов патне уттарнӑ.

Выпить с ним…» — подумал Фома и пошел к Ежову.

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ман ҫинчен, — шухӑшланӑ вӑл.

«Про меня, — подумал он.

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Кам ман ҫине ҫакӑн пек пӑхас?.. — тесе шухӑшланӑ вӑл.

«Кто на меня так посмотрит?»

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Тӗттӗм ҫӗрте шӑши вучӗ те ҫутатать, — усаллӑн шухӑшланӑ Фома.

«В темноте и гнилушка светит», — злостно думал Фома.

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Хӗр каласа кӑтартнисем тӑрӑх, Тарас — йӑлтах урӑхла, хӑйне уйрӑм этем пуль, ахаль ҫын евӗр мар пуль, тесе шухӑшланӑ Фома.

До известной степени настроенный ее рассказами о Tapace, Фома ожидал увидать в лице его что-то необычное, непохожее на обыкновенных людей.

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ху эс параппан… — ҫӗтӗхсе шухӑшланӑ Фома.

«Сам ты барабан…» — с раздражением подумал Фома.

XII // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Унтан ӑна куҫ айӗнчи тӗксӗм ҫаврашкасем кӑмӑла кайман, вара вӑл вӗсене пудра ҫӑнӑхӗпе шӑлма пуҫланӑ, ҫав вӑхӑтрах хӑй хӗрарӑмӑн телейсӗр шӑпи ҫинчен шухӑшланӑ, хӑйне, сулчӑ кӑмӑллӑ пулнӑшӑн, ӳпкеленӗ.

Потом ей не понравились темные круги под глазами, и она стала тщательно осыпать их пудрой, не переставая думать о несчастии быть женщиной и упрекая себя за безволие.

XI // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Вӑл, Смолин мӗнле ҫын иккенне шухӑшланӑ май, изумручӗсене вӗҫерсе, вӗсен вырӑнне вӗтӗ рубинсем ҫакнӑ.

Она вынула из ушей изумруды, заменив их маленькими рубинами, думая о Смолине — что это за человек?

XI // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ӗлӗк чухне вӑл тетӗшӗ ҫинчен — ӗненекен ҫынсем тӳрӗ пурнӑҫлӑ таса ҫынсем ҫинчен мӗнле шухӑшлаҫҫӗ — ҫавӑн пек, сӑваплӑ хисеппе шухӑшланӑ, халӗ вӑл унран шикленнӗ, мӗншӗн тесен, унӑн тӑванӗ йывӑр асапсен хакӗпе, ссылкӑра сая кайнӑ ҫамрӑклӑх хакӗпе — пурнӑҫа та, этемсене те тӳрӗ тума хӑйне валли тивӗҫлӗх туяннӑ…

Раньше она думала о нем с тем благоговейным уважением, с каким верующие думают о подвижниках, людях праведной жизни, теперь ей стало боязно его, ибо он ценою тяжелых страданий, ценою молодости своей, загубленной в ссылке, приобрел право суда над жизнью и людьми…

XI // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Мӗскер ыйтать вӑл вӗсенчен? — шухӑшланӑ Фома, Ежов сӑмахне итлесе ниепле тӑна кӗреймесӗр.

«Чего это он у них просит?» — думал Фома, с недоумением слушая речь Ежова.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Иш еплескерсем… — шухӑшланӑ вӑл, ӑшӗнче кулкаласа, — хӑйсене хӑйсен мӑнаҫлӑхӗ пур тата…

«Ишь какие… — думал он, внутренне усмехаясь, — имеют свою гордость…

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Мӗскершӗн калать вӑл кӑна? — шухӑшланӑ Фома.

«На что это он говорит? — думал Фома.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Шухӑшланӑ чух ун пичӗ ҫеҫ хускавсӑрланнӑ, пичӗ ҫинчи пӗркеленчӗкӗсем куҫӗсем патне пухӑннӑ, вӗсем тавра карталанса тӑнӑ, ҫакна пула унӑн куҫӗсем тата ытларах ҫамки айне путнӑ…

В задумчивости — только лицо его становилось неподвижным, — все морщинки на нем собирались около глаз и окружали их как бы лучами, а глаза от этого уходили глубже под лоб…

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Мӗнле-ши вӑл? тесе шухӑшланӑ.

Каков он? — думала она.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ашшӗне пӑрахса ӑҫта та пулин каяс, мӗне те пулин вӗренес, ӗҫлес шухӑша вӑл тахҫанах ирттернӗ, ҫавӑн пекех унӑн пӗччен пуҫпа ларса шухӑшланӑ ытти тарӑн мар шухӑшӗсем те нумай иртсе кайнӑ.

Желание бросить отца и уехать куда-нибудь, чтобы чему-нибудь учиться, что-либо работать, — она давно уже пережила, как пережила одиноко в себе много других желаний, столь же неглубоких.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Лартать… шеллесе тӑрас ҫук… — шухӑшланӑ вӑл хреснашшӗ ҫинчен.

Он думал о крестном: «Посадит… не пожалеет…

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ӑҫта-ха манӑн вырӑн? — салхуллӑн шухӑшланӑ вӑл.

— Где же мое место? — угрюмо думалось ему.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Страницы:

Сайт:

 

Статистика

...подробней