Корпус чувашского языка

Поиск

Шырав ĕçĕ:

Володя сăмах пирĕн базăра пур.
Володя (тĕпĕ: Володя) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Халӗ ӗнтӗ Володя кун ҫинчен хӑй ҫак ачаран илтрӗ.

А теперь Володя сам услышал это от мальчика.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Володя юнашар ларать, латыньпе киле панине вӗренесшӗн.

Володя сидел рядом и старался углубиться в латынь.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Володя калама ҫук тӗлӗнчӗ.

Володя был потрясен.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

— Мӗнле библи? — тӗлӗнчӗ Володя.

— Какая библия? — удивился Володя.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Володя кӑшт ӳпӗнерех ларса, хулӗсене пусӑрӑнтарса, куҫхаршисене пӗрсе тимлӗн итлет, вӑхӑт-вӑхӑт ҫеҫ шӑппӑн «Хм… хм… Ҫапла… Ҫапла…» текелет.

Володя внимательно слушал, подавшись вперед, ссутулив плечи, сдвинув брови, и только тихонько произносил: «Гм… гм… да… да…»

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Володя витреренех шыв ярса ҫӑвӑнчӗ, Ваня та ҫаплах турӗ.

Володя обливался из ведра — и Ваня обливался.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Володя шыва пӗрӗхтере-пӗрӗхтере кӑларчӗ, Ваня та пӗрӗхтерчӗ.

Володя фыркал — и Ваня фыркал.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Володя пуҫне супӑнь сӗрнине тата ун пӳрнисем айӗнче мамӑк пек шурӑ калпак пулса тӑнине Ваня кӑсӑклансах пӑхса тӑчӗ.

Ваня с любопытством смотрел, как Володя мылил себе голову и как у него под пальцами вырастала пушистая снежная шапка.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

— Мана Володя теҫҫӗ, йӑмӑка — Оля.

— Меня зовут Володя, сестру — Оля.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Мӗн тӑван эс унпа? — пӗлесшӗн пулчӗ Володя.

Зачем он тебе? — полюбопытствовал Володя.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Володя кӗҫналӑкне уҫса пӑрахрӗ; Оля малтан кӗрсе кайрӗ, малалла чупрӗ.

— Володя распахнул калитку; Оля прошмыгнула первой и побежала вперед.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

— Кунта, кунта, — васкавлӑн ҫирӗплетрӗ Володя.

— Здесь, здесь, — живо подтвердил Володя.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

— Эсӗ пирӗн пата-и? — ыйтрӗ Володя.

— Ты к нам? — спросил Володя.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Карта патӗнче Володя тантӑшӗ, вуникӗ ҫулсенелле ҫитнӗ ача, тӑрать.

У изгороди стоял мальчик лет двенадцати, ровесник Володи.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Володя сулахай куҫне хӗссе пӑхрӗ.

Володя прищурил левый глаз.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Володя йӑмӑкӗ ҫапла чӑтӑмлӑ, нумайччен тӑрӑшса ӗҫлеме пултарнине ырӑ кӑмӑлпа ӑмсанчӗ.

Володя по-хорошему завидовал сестре, ее усидчивости и терпению.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

— Эсӗ ӗнер хӑвӑн физикуна уйӑх ҫутинче те аса илеттӗн, — кулса ячӗ Володя.

— Ты же вчера свою физику при луне повторяла, — засмеялся Володя.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

— Манӑн латыньпе пиллӗк, — терӗ Володя.

— А у меня из латыни пять, — сказал Володя.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Ҫула май Володя хӗрсен гимназинелле пӑрӑнчӗ те Ольӑна кӗтсе илчӗ.

По дороге Володя завернул к женской гимназии, подождал, пока выбежит Оля.

Чи лайӑх паллӑ // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Ольӑпа Володя ярӑнма кайма хатӗр, вӗсене алӑк патӗнче кӗтеҫҫӗ.

Оля и Володя в полном снаряжении ждут у дверей.

Ҫип вӗҫӗнче // Юхма Мишши,Асклида Соколова. Воскресенская, Зоя Ивановна. Амӑш чӗри: Мария Александровна Ульянова пурнӑҫӗ ҫинчен ҫырнӑ калавсем. — Шупашкар: Чӑваш АССР кӗнеке издательстви, 1968. — 286 с.

Страницы:

Сайт:

 

Статистика

...подробней