Корпус чувашского языка

Поиск

Шырав ĕçĕ:

шура сăмах пирĕн базăра пур.
шура (тĕпĕ: шур) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Ҫур сехет иртсен Шура кӗнекене хупса хурать те тенкелне кӗмсӗртеттерсе куҫарса лартать:

Через полчаса Шура захлопывает учебник и с громом отодвигает стул:

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Шура нимӗҫ чӗлхи вӗренмелли кӗнекене уҫса хурать, задача тӑвассине кая хӑварать вӑл, мӗншӗн тесен ку уншӑн ҫӑмӑл урок.

Шура открывает учебник немецкого языка, оставляя задачи напоследок: они ему даются легко.

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Унпа юнашар мӑкӑртаткаласа («ыран тума ҫук-им уроксене?» текелесе) Шура пырса ларать.

Рядом с нею, вздохнув и поворчав немного («Завтра с утра времени нет, что ли!»), усаживается Шура.

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Алӑк ахаль ҫеҫ уҫӑлмасть, вӑл стена ҫумне вирлӗн пырса ҫапӑнать те алӑкран хӗрелсе кайнӑ питҫӑмартиллӗ аллисем чавса таранах пылчӑкланнӑ Шура килсе кӗрет.

Дверь не просто открывается — она с треском распахивается, и на пороге — Шура: румянец во всю щеку, руки по локоть в грязи.

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Шура валли ӗҫ тупӑнать килте: вӑл вутӑ ҫурса кӗрет, краҫҫын илме каять, шыв ӑсса килет.

У Шуры тоже есть кое-какие обязанности: он носит воду, колет дрова и ходит за керосином.

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Шура ӑҫта? — ыйтатчӗ Зоя алӑк урати урлӑ каҫнӑ-каҫманах.

— Где Шура? — спрашивала Зоя, едва переступив порог комнаты.

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Киле таврӑннӑ Шура, аппӑшӗ пӳртре ҫуккине асӑрхасан, чи малтан ҫапла калать:

Если Шура, придя домой, не заставал сестру, то его первый вопрос был:

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

— Вунҫиччӗре, — ответлет Шура.

— Семнадцать, — отвечает Шура.

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Шура

А Шура?..

«Овод» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Пӗррехинче (хӑш кунне астумастӑп) Шура хӑй пиншакне ҫухатрӗ.

Однажды (не помню какого числа) Шура потерял свою куртку.

Дневник // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Акӑ ӗнтӗ, тӑватӑ сехет ҫурӑра эпир (эпӗ, Шура, Слава тата анне) трамвайсем чарӑнакан ҫӗре кайрӑмӑр.

И вот в половине пятого утра мы (то есть я, Шура, Слава и мама) пошли к трамвайной остановке.

Дневник // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Тата Шура тунӑ ӳкерчӗксен папкине кӑтартрӑм.

И еще показывала ему папку с Шуриными рисунками.

Дневник // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Шура яланах ҫакӑн евӗрлӗ ҫыратчӗ: «Паян сакӑр сехетре тӑтӑм. Ӗҫрӗм-ҫирӗм те урама кайрӑм. Петькӑпа ҫапӑҫрӑм».

Обычно Шура писал так: «Сегодня встал в восемь часов. Поел, попил и пошел на улицу. Подрался с Петькой».

Дневник // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Ӑна тӑхӑр ҫулхи Шура та ҫыратчӗ.

Вел его и девятилетний Шура.

Дневник // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Зойӑпа Шура ман пата пычӗҫ, вӗсен иккӗшӗн те сӑнӗсем ҫуталса тӑраҫҫӗ.

Зоя и Шура подошли ко мне, лица у обоих сияли.

«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Витя команда парсан, Шура спичка чӗртрӗ.

Он, по знаку Вити, чиркнул спичкой.

«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Шура ӗҫе пикенчӗ, хӑйсем патне эпӗ килнине те, тӗнчери ытти япаласем ҫинчен те манса кайрӗ.

Шура весь ушел в работу, тут уж он забыл и о моем приезде и обо всем на свете.

«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Шура лагерьти ачасенчен чи кӗҫӗнреххи пулин те, ӑна костер чӗртме суйласа илнӗ.

Один из самых младших, Шура тем не менее был в лагере костровым.

«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Эпӗ хам ҫумра ларакан Шура мӗн вӑхӑтра тӑрса чупнине курса та юлаймарӑм, ӑна ҫил вӗҫтерсе кайнӑ пекех куҫран ҫухалчӗ.

И я не успела оглянуться, как Шуру, только что сидевшего рядом, точно ветром сдуло.

«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Шура!

— Шура!

«Тӗттӗм ҫӗрсем, вут куҫӗсемпе ялкӑшӑр!» // Макар Хури. Космодемьянская Л.Т. Зойӑпа Шура ҫинчен: повесть. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1952. — 232 с.

Страницы:

Сайт:

 

Статистика

...подробней