Корпус чувашского языка

Поиск

Шырав ĕçĕ:

илнӗ (тĕпĕ: ил) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Ун пичӗ Фома еннелле ҫаврӑнсан, — Фома унӑн пӑшӑлтатакан ҫӳхе тути хӗррисене, шӗвӗр сӑмсине тата пӗчӗкҫӗ сайра мӑйӑхне курнӑ; ҫынни кулмассерен, ҫав пӗчӗкҫӗ мӑйӑх ҫӳлелле сиккелесе илнӗ

Когда его лицо обращалось к Фоме — Фома видел тонкие губы, что-то шептавшие, острый нос, редкие усики; эти усики прыгали вверх каждый раз, когда человечек улыбался…

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Унӑн сулахай алли, ырхан та ҫинҫескер, пӗрре — ҫирӗппӗн ҫамкине шӑлса илнӗ, тепре — сывлӑшра темӗнле ӑнланмалла мар паллӑсем тунӑ; ҫара урисем урайӗнче кӑштӑртатнӑ, ӗнси ҫинче темӗнле шӑнӑр чӗтреннӗ, ҫитменнине — хӑлхисем те хусканса тӑнӑ.

Левая его рука, худая и тонкая, то крепко потирала лоб, то делала в воздухе какие-то непонятные знаки; босые ноги шаркали по полу, на шее трепетала какая-то жила, и даже уши его двигались.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Тем йывӑрӑш пуҫне минтер ҫинче аран хускатса, Фома пӗчӗкҫӗ хура ҫынна курнӑ, вӑл, сӗтел хушшинче ларса, перине хут тӑрӑх хӑвӑрттӑн ыткӑнтарнӑ, ҫаврака пуҫне ырлавлӑн сӗлте-сӗлте илнӗ, хулпуҫҫийӗсене хутлаткаланӑ, аялти йӗмпе каҫхи кӗпе анчах тӑхӑннӑ пӗтӗм тӑлпӑвӗпе ывӑнма пӗлмесӗр пукан ҫинче ӑшталанса ларнӑ, калӑн — ӑна лармашкӑн вӗри пулнӑ, анчах ура ҫине сиксе тӑма та темӗншӗн пултарайман вӑл, тейӗн.

С трудом поворотив на подушке тяжелую голову, Фома увидал маленького черного человечка, он, сидя за столом, быстро царапал пером по бумаге, одобрительно встряхивал круглой головой, вертел ею во все стороны, передергивал плечами и весь— всем своим маленьким телом, одетым лишь в подштанники и ночную рубаху, — неустанно двигался на стуле, точно ему было горячо сидеть, а встать он не мог почему-то.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Вӑя, хулари пӗр хаклӑ ресторанра хайхи Сашӑна хӑй патне пурӑнма илнӗ эрех завочӗн хуҫи ывӑлне тӗл пулса, унӑн савӑнӑҫлӑ, тус-йышлӑ ытамне лекнӗ.

В одном из дорогих ресторанов города он попал в приятельски радостные объятия сына водочного заводчика, который взял на содержание Сашу.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Старик тутисене тутлӑн чаплаттарса илнӗ, аллисене сӑтӑркаланӑ, куҫӗсем унӑн ҫӑткӑннӑн йӑлтӑртатнӑ.

Старик вкусно почмокивал губами, потирал руки, и глазки его жадно поблескивали.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Унчен те пулман, ашшӗ ӑна сасартӑк кӑшкӑрса илнӗ:

Как вдруг отец крикнул ей:

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Люба хӑй тӗсмӗртнипе курнӑ тетӗшӗн сӑнӗ ашшӗне те, Смолина та хупласа илнӗ, вара вӑл хӑйӗн ӑшӗнче Тараса курмасӑр качча тухмасса сӑмах татнӑ.

Образ брата, каким Люба представляла его себе, заслонил пред ней и отца и Смолина, и она уже говорила себе, что до встречи с Тарасом ни за что не согласится выйти замуж.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Хӗр ашшӗне чунӗ ыратиччен шеллесе пӑрахнӑ; ашшӗне пулӑшас кӑмӑл ӑна калама ҫук ҫавӑрса илнӗ, вӑл уншӑн кирлӗ пуласшӑн ҫуннӑ.

Девушке стало до боли жалко старика; ее охватило страшное желание помочь ему; ей хотелось быть нужной для него.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Хӗр куҫӗсене шӑлса илнӗ те: — Фома мӗскерле? — тесе ыйтнӑ.

Она вытерла глаза и спросила: — Что же Фома?

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Унӑн куҫӗсем ҫине куҫҫуль килнӗ; ашшӗн, ҫавна асӑрхасан, пит-куҫӗ туртӑнса илнӗ.

У нее на глазах появились слезы; отец заметил их, и лицо его вздрогнуло.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Вӑл Фомана тутинчен хыттӑн чуптуса илнӗ, куҫӗсем унӑн тата та ытларах тӗксӗмленсе кайнӑ.

Она крепко поцеловала Фому в губы, причем глаза ее стали еще темнее.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Саша Хусана ҫитсен темиҫе кунтан хӑй валли тепӗр хуҫа тупнӑ, ӑна Фоман ӗҫкӗ пӗлӗшӗ — темӗнле эрех завочӗн хуҫа ывӑлӗ хӑй патне илнӗ.

Саша через несколько дней по приезде в Казань поступила на содержание к сыну какого-то водочного заводчика, кутившему вместе с Фомой.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Малтанлатса ҫак ҫынсем хӑйсене хӑйсем аслӑн хута кӗревлӗн тыткаланӑ, Фома умӗнче хӑйсен техӗм туйӑмӗпе мухтаннӑ, эрехсен, апат-ҫимӗҫсен тутине витӗр пӗлекен ҫынсем пек хӑтланнӑ; каярах вӗсем йӑпӑлтатма тытӑннӑ, унран кивҫен илнӗ.

Эти люди сначала относились к нему покровительственно, хвастаясь пред ним тонкими вкусами, знанием вин и кушаний, потом подлизывались к нему, занимали деньги.

X // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Герой!.. — шӑл йӗрсе илнӗ Фома.

Герой!.. — усмехнулся Фома.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Фома ура ҫине тӑнӑ, картузне ывӑтса тӑхӑннӑ, унтан старик ҫине курайманлӑхпа пӑхса илнӗ.

Фома встал со стула, кинул картуз на голову себе и с ненавистью оглянул старика.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Фома пуҫне уснӑ та, хреснашшӗ ҫине куҫ айӗн пӑхса, ҫӳҫенсе илнӗ.

Фома опустил голову и, исподлобья посмотрев в лицо крестного, вздрогнул.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Анчах халь, ҫак сӑмахсене хреснашшӗне каласан, вӑл сасартӑк ҫакна ӑнланса илнӗ: хреснашшӗ унӑн пурлӑхне илсен, вӑл пӗтӗмӗшпех ирӗклӗ ҫын пулса тӑрӗччӗ, ӑҫта каяс килет — ҫавӑнта кайӗччӗ, мӗн тӑвас килет — ҫавна тӑвӗччӗ…

Но теперь, сказав крестному эти слова, он вдруг понял, что если б крестный взял у него имущество, — он стал бы совершенно свободным человеком, мог бы идти куда хочется, делать что угодно…

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Ҫак сӑмаха вӑл тӗлӗнмелле лӑпкӑн каланӑ, ӑна пула Маякин кӑртлатса илнӗ, пичӗ ҫинчи пӗркеленчӗксем ҫуйхавлӑн чӗтренсе кайнӑ.

Он сделал это так спокойно, что Маякина даже повело всего и морщины на его лице тревожно задрожали.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Тавтапуҫ, ывӑлӑм! — пуҫ тайса илнӗ ӑна Маякин, аллисемпе сӗтел хӗррине тӗршӗнсе, ура ҫине кӑшт анчах ҫӗкленсе.

— Спасибо, сынок! — поклонился Маякин, привстав и опершись руками о стол.

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

— Ман вӑйӑ ҫапла — е пуҫӑм чӑл-пар, е стена ҫурмаран! — тенӗ те Фома хӗрӳллӗн, чышкипе сӗтеле ҫапса илнӗ.

— Я так играю, что — или башка вдребезги, или стена пополам! — горячо сказал Фома и пристукнул кулаком по столу…

IX // Митта Ваҫлейӗ. Горький М. Фома Гордеев: роман. — Шупашкар: Чӑваш АССР государство издательстви, 1955. — 288 с.

Страницы:

Сайт:

 

Статистика

...подробней