Корпус чувашского языка

Поиск

Шырав ĕçĕ:

татса (тĕпĕ: тат) сăмах форми çинчен тĕплĕнрех пăхма пултаратăр.
Анчах Сережа, унӑн Серёжи, халиччен хӑлхинчен пӗрре ҫеҫ мар лӑсканӑскер, амӑшӗ ҫине сиввӗн пӑхса илчӗ те, вӑтаннипе, кӳреннипе хӗрелсе кайса: — Ан кӑшкӑр! Кунтан ниҫта та каймастӑп! — тесе пат татса хучӗ, чарӑнса тӑмасӑрах, малалла утрӗ.

Но Сережа, ее Сережа, которому она не раз драла уши, сурово взглянул на мать и, заливаясь краской стыда и обиды, отрезал: — Не кричи! Никуда отсюда я не пойду, — и не останавливаясь, прошел мимо.

Ҫиччӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Сайра-хутран ку шӑплӑха, хӑранипе темиҫе пӗр харӑс пере-пере янӑ пӑшал сассисем татса хураҫҫӗ: секретсем пӗр-пӗрне хыпашлаҫҫӗ.

Изредка срывали тишину испуганные залпы: щупали друг друга секреты.

Ҫиччӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Пирвайхи хут вӑл матросран ҫав тери пӑлхантаракан, кирлӗ, ҫӗнӗ сӑмахсем илтрӗ, вӑл кунсем ҫамрӑк кочегарӑн малалла мӗн тумаллине татса паракан кунсем пулса тӑчӗҫ.

В первый раз услыхал он от матроса так много волнующего, важного и нового, и эти дни стали для молодого кочегара решающими.

Пиллӗкмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

— Ҫук, ҫук, эпӗ пӳрте кӗместӗн, — татса хучӗ Павел.

— Ну нет, в дом не пойду, — наотрез отказался Павел.

Виҫҫӗмӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Е эпӗ сана памарӑм-им вара? — терӗ вӑл ҫилӗллӗн татса.

А разве я тебе не дал? — говорил он озлобленно-резко.

Пӗрремӗш сыпӑк // Максим Данилов-Чалдун. Островский, Николай Аслексеевич. Хурҫӑ мӗнле хӗрлӗ: [роман] / Н.А. Островский. — Шупашкар: Чӑваш государство издательстви, 1948. — 402 с.

Эпӗ тепӗр чух чылай шухӑшлатӑп: тӗрӗс тунӑ-и хамӑн пурнӑҫа вӑхӑтсӑр татса, тӗрӗс мар тунӑ-и?

Иной раз думаю, может, зря жизнь оборвала, не доживя свой век?

Саккӑрмӗш курӑну // Арсений Тарасов. Килти архив

Ҫук, эпӗ сана пӗрне ҫеҫ мар, пӗтӗмпех, тӳпипех татса паратӑп!

Я тебе не только одну, всё небо полностью достану.

Иккӗмӗш курӑну // Арсений Тарасов. Килти архив

Хам татса парас-и сана?

Хочешь, сама тебе достану?

Иккӗмӗш курӑну // Арсений Тарасов. Килти архив

Ҫӑлтӑрне мӗнле татса параям-ха эп сана ӑна?

Как же я тебе достану звезду?

Иккӗмӗш курӑну // Арсений Тарасов. Килти архив

Хӑшне татса парасшӑн эсӗ мана?

Какую ты мне хочешь достать?

Иккӗмӗш курӑну // Арсений Тарасов. Килти архив

Кӗтрин, ҫӑлтӑр татса парам-и… эппин… сана?

Кетрин, звездочку тебе достать… тогда… тебе?

Иккӗмӗш курӑну // Арсений Тарасов. Килти архив

Миккуль, эсӗ мӗншӗн мана ҫӑлтӑр татса парам-и теместӗн?

Николай, почему ты мне не предлагаешь достать звездочку.

Иккӗмӗш курӑну // Арсений Тарасов. Килти архив

Вӑхӑт та ҫук, питӗ васкатӑп-ха, — тӗкӗр умӗнче тутине писевпе хӗретнӗ май пат татса хучӗ Света.

Помоги переводом

Тӗпсӗр ҫырмари чун // Валентина Элиме. Килти архив

Ыранах килелле, — татса хучӗ хӑй ӑшӗнче Натка.

Завтра же домой, — подумала Натка.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Ку ӑна та сана, — татса каларӗ Владик.

Это ему и тебе, — отрывисто сказал Владик.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

— Ну ҫитет, ҫитет-ҫке сире, акӑ вӗлтӗрен татса илӗп те, чӳрече урлӑ вӗлтӗренпе ҫара ҫӗртен ҫунтарӑп.

— Ну, будет, будет вам, вот сорву крапиву да через окно крапивой по голому.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Вӑл ку ӗҫе тӗпчесе татичченех Шалимова халех ӗҫрен хӑваласа яма, тата райкомран тутар докладчикне яма ыйтас тесе шухӑш татса хучӗ.

И тогда он решил, пока дело разберётся, Шалимова сейчас же выгнать, попросить в райкоме татарского докладчика.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Пуҫӗсене татса ывӑтмалла вӗсенне…

Головы им рвать надо…

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

— Кӗрер! — тесе татса хучӗ унӑн сӑмаххине Владик.

— Лезем! — оборвал его Владик.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Анчах ҫапах та вӗсем хӑйсене мӑнна хуни Толькӑна ҫул ҫинче хӑйӗн кӗсйисене панулми татса тултарма, Владикне темӗскерле пит те мӑнтӑр ламсӑркка ачана панулми юлашкийӗпе ҫурӑмран ҫатлаттарма чарса тӑман.

Однако гордость эта не помешала Тольке набить по дороге карманы яблоками, а Владику — запустить огрызком в спину какому-то толстому, неповоротливому мальчугану.

Вӑрҫӑ секречӗ // Чӑвашсен патшалӑх издательстви. Гайдар, Аркадий Петрович. Вӑрҫӑ секречӗ: [повеҫ] / А. П. Гайдар. — Шупашкар: Чӑвашсен патшалӑх издательстви, 1936. — 175 с.

Страницы:

Сайт:

 

Статистика

...подробней